USTANAK U SRBU, ALI I HRVATSKI DRŽAVNI SABOR U ZAGREBU, piše dr. Tomislav Dragun

—

od

Otporaš
u

 

Priložena slika je s tog 80-desetog rođendanskog veselja u Bobanovoj dragi, subota 24 kolovoza 2019.

Šalje: Tomislav Dragun <tomislav.dragun@gmail.com>Date: sri, 25. svi 2022. u 12:24

USTANAK U SRBU, ALI I HRVATSKI DRŽAVNI SABOR U ZAGREBU

Ovo je jedna od stotinjak slika koje mi je poslao naš zajednički prijatelj Dragutin Šafarić. Ovo je bilo prigodom 80-esetog rođendanskog veselja Mile Bobana u Bobanovoj Dragi, subota 24 kolovoza 2019. Tomislav Dragun je usredini sa kapom na glavi gdje piše: “JA VOLIM HRVATSKU”. Prilažem poveznicu sa različitim slikama. I put all of my photos here for you to enjoy: https://photos.app.goo.gl/eYoV39YCY9jZBfwi9

“Dana 2. siječnja 1939., knez Pavle poručuje Vladku Mačeku posredovanjem Ivana Šubašića, da je “voljan učiniti sve da se Hrvati barem donekle zadovolje na temelju postojećeg ustava”.

Sporazum je konačno dovršen 23. kolovoza. 24. kolovoza na Bledu knez Pavle primio je Cvetkovića i Mačeka u audijenciju, na kojoj je razgovarao o sporazumu te je inzistirao da Maček uđe u novu vladu.

image.png

Andrija Artuković za govornicom, 
zasjedanje Hrvatskog državnog sabora, 1942.“U političkom se (Slobodan Jovanović – op. t.d.) životu aktivirao nakon Sporazuma Cvetković–Maček (1939) i postao jedan od ideologa nacionalističkoga Srpskoga kluba.

Tokom Drugog svetskog rata ideologija Srpskog kulturnog kluba predstavljala je nezvaničnu ideologiju Ravnogorskog pokreta.

Srpski prostor koji bi tom prilikom bio omeđen imao bi slične granice kao granice Velike Srbije.

Potpredsednici kluba su bili advokat Nikola Stojanović i akademik, pisac i advokat Dragiša Vasić.”

“Драгомир Васић – Драгиша (Горњи Милановац, 2. октобар 1885 — логор Стара Градишка, април 1945) био је српски и југословенски политичар, академик, адвокат, приповедач, романсијер, есејиста и новинар.

Овековечио је бурни Мајски преврат и убиство последњег Обреновића у својој књизи “Деветсто трећа”(1920).

Васић је 1922. постао близак пријатељ са хрватским писцем Мирославом Крлежом који је редовно доприносио у Васићевом часопису Књижевна република.

Стао је уз српске националисте током Конкордатске кризе 1938. и противио се споразуму Цветковић-Мачек из августа 1939, којој је Хрватској дата већа аутономија у оквиру Краљевине Југославије.

Наводно је у том периоду Васић имао неке контакте са совјетском обавештајном службом.”

“Tog datuma (27. srpnja – op. t.d.) 1941. Srbi su u ličkom selu Srb digli oružani ustanak protiv vlasti Nezavisne Države Hrvatske.”

“Prvo zasjedanje Hrvatskoga državnoga sabora je održano od 23. do 28. veljače 1942. godine. Sjednicama su, pored zastupnika, nazočili svi članovi vlade, diplomatski zbor te visoki dostojanstvenici crkvenih zajednica, katoličke, islamske i evangeličke.

Na ovom zasjedanju Hrvatski državni sabor prihvatio je prijedlog narodnog zastupnika dra Mirka Košutića da se donese odluka o ništavnosti svih propisa koji su doneseni u razdoblju od 1. prosinca 1918. do 10. travnja 1941. godine, a tiču se hrvatskoga naroda i njegove samostalnosti.”

Komentari

Odgovori