Tešak teret na plećima nosiš,
pa te on crnoj zemlji vuče,
ponosno životu prkosiš
jer u tebi hrabro srce tuče!

Lomile te bure i oluje,
teško brime od kada se rodi,
ali još se tvoja pjesma čuje
i ona te kroz nevolje vodi.

A dok gledam ove tvoje muke,
pitam se što je u toj ženi!?
Što pokreće napaćene ruke,
ako nisu sa kamena geni?

Ti si ponos ovog kamenjara,
stablo što se buri slomit ne da!
Vinogradu ona loza stara,
što je svatko sa divljenjem gleda!

Temelje si ovoj zemlji dala,
to mi kaže svaka bora tvoja,
pred život ponosno si stala
i još mu prkosiš,starčice moja!

Velimir Velo Raspudić / Kamenjar.com