IZVJEŠTAJ DRAGE DESPUTA O PARTIZANSKIM ZLOČINAMA POČINJENI NAD HRVATSKIM NARODOM (11)

IZVJEŠTAJ DRAGE DESPUTA O PARTIZANSKIM ZLOČINAMA POČINJENI NAD HRVATSKIM NARODOM (11)

Izvornik, strojopis
VA VII, Beograd, Arhiva NOB, kut. 293, reg. br. 18-9 do 15/32 do 39.

Naslov: Odg: Dokumenti o partizanskim zločinima
Autor: Insomnia na 06 Rujan 2008, 21:43:32
1946.
Iz izvješća šefa II. odsjeka OZN-e za Vojvodinu o broju uhićenih po odsjecima, puštenih na slobodu, upućenih sudu, upućenih u logor te likvidiranih na području Srijema i cijele Vojvodine
_____________

Navodimo brojčano: broj ukupno hapšenih po otsecima, puštenih na slobodu, upućenih sudu, upućenih u logor i likvidiranih.
a) Otsek za Srem
Ukupno hapšeno i prošlo kroz zatvor …….846 lica
1. Pušteno na slobodu ………… 15
2. upućeno sudu …………… 13
3. upućeno domobrana u NOB ……… 38
4. poslato u logor ………….141
5. likvidirano ……………. 639 ukupno 846
846

Likvidirano po narodnosti:
1. Članova “Kulturbunda” ……… 454
2. Gestapovaca ………….. 75
3. Nemačkih vojnika S.S. ………. 21
4. Ustaša …………… 340
5. policijskih agenata ………… 19
6. policajaca ………….. 31
7. Nedićevaca ………….. 4
8. Belogardejaca …………. 3
9. Dražinovaca …………. 19
10. domobranskih časnika ……… 2
11. izdajnika …………… 11
12. Žandara …………….. 6
Ukupno 985

Razlika u streljanim od 139 je u tome što ovih 139 nisu prošli kroz zatvor.

Hapšeni, likvidirani četnici pre i posle amnestije

Pre amnestije:
uhapšeno ————————————– 106
likvidirano ………….. 31
pušteno na slobodu ……… 26
amnestirani i pušteni ………. 49
106
Posle amnestije:
hapšeno ……………. 11
likvidirano …………… 2
pušteno na slobodu ……….. 9
/./

Kroz sve zatvore u Vojvodini ukupno je hapšeno i kroz zatvore prošlo 5.025 osoba.
Ukupno streljano na teritoriju Vojvodine 9.668
Po narodnosti streljano:
1) Nemaca ………….. 6.763
2) Mađara …………… 1.776
3) Hrvata (ustaša) ………… 436
4) Ostalih narodnosti: Rusa, Čeha, Slovaka,
Rusina, Bunjevaca i t.d. …….. 693
9.668

Ukupno pre amnestije hapšeno četnika 295
od toga:
1) likvidirano …………… 86
2) pušteno na slobodu ………… 78
3) umro u pritvoru ………… 1
4) pobegao …………… 1
5) predato sudu ………….. 32
6) amnestirano ………….. 97
Posle amnestije hapšeno ukupno 19
od toga:
1) Pušteno na slobodu ………. 13
2) likvidirano …………… 2
3) poslat u bolnicu ………… 1
4) u pritvoru se nalazi ……….. 3

Šef II Otseka
. [v.r.]

Naslov: Dokumenti narodne vlasti
Autor: OriloGorilo na 11 Rujan 2008, 11:52:27
Možda se može nešto povući i sa prastare teme i starog foruma:

Dokumenti narodne vlasti
Dokumenti narodne vlasti in == Povijest Forum (Dokumenti narodne vlasti in == Povijest Forum)

Naslov: Odg: Dokumenti o partizanskim zločinima
Autor: SpiDom na 12 Rujan 2008, 12:45:44
Evo, postam s tuđeg računala.
Sad ovako dok moje računalo ne bude imalo vezu s mrežom. Nadam se da će to biti za par dana.

Tekst i popis koji slijedi bio je i na Radio Mariji u posljednoj emisiji “Vjera u sjeni politike” koju vodi publicist i veliki hrvatski domoljub Damir Borovčak.

Partizani su do veljače 1946. ubili 836 građana, a od toga 60 žena!

Piše: Kaja Pereković

Sasvim slučajno došao mi je pred oči skriveni popis uhićenika (Registar 3) Komande grada Zagreba 1-1945. g. Iz kojega je vidljivo da su uhićene 2492 osobe. Od toga je bilo 366 žena.
Po drugom dokazu, prema presudi i dobroj evidenciji, od svibnja 1945. do veljače 1946. ubijeno je u Zagrebu 836 osoba, od toga 60 žena. Trudila sam se točno prepisati datum izricanja presude i izvršenja-pogubljenja svake pojedine osobe. Iznosim popis žena dok bi kasnije objavila popis i ostalih.
Između 60 ubijenih žena nalazi se 6 mojih jako dobrih poznanica, dapače suradnica iz organizacije hrvatske mladeži. To su časne i vrlo humane žene čija je djelatnost bila odgojno-domoljubno djelovanje u duhu kršćanskih načela u službi domovini.
Ubijene su jer su bile opredijeljene za Boga i Hrvatsku. Njihove obitelji nikad nisu saznale kad su smaknute i gdje su zakopane. Prosudite sami kolika bol još i danas tišti njihove obitelji jer ne znaju gdje bi mogli zapaliti svijeću.
Sada molim sve koji ovo pročitaju i zapaze nekoga poznatoga ili zna njihove bližnje da im javi dan smrti jer još uvijek koji su ih ubili ne će priznati svoje nedjelo, prema tome niti otkriti gdje su zakopani nakon smaknuća.
Dakako, osim ovih, još ima ubijenih bez suda i valjanih dokaza o krivici. Tako je skončala i naša draga Vera Stipetić čija je kalvarija i progonstvo započeto još u vrijeme karađorđevske vlasti.
Bila je zatvarana kao hrvatska nacionalistkinja, a komunisti su ju odvukli ispred naših očiju čim smo iskrcani iz vlaka, na Zapadnom kolodvoru, s povratka iz Austrije. Jedna žena je upozorila nekog nazočnog oficira i on je Veru odveo. Svjesna svoje sudbine, samo je uzviknula : Navodim popis osoba, a posebno naglašavam da sam osobno poznavala osobe s podcrtanim imenima. Sve upisane zaslužuju svako poštovanje, a njihove obitelji našu sućut.

Ime i prezime
Rođen u i godina
1945. presude Vojnog suda KZP (broj i vrijeme)
Izvršenje smrtne kazne (datum)

Antonić Blanka (25 g.)
Zagreb, 1920.
417, 9.7.
10.7.

Berger Renata (47 g.)
Reval, 1898.
304, 18.6.
18.6.

Belina Josipa (33 g.)
Zagreb, 1912.
243, 2.7.
5.7.

Benek Ružica (37 g.)
Zagreb, 1908.
343, 6.7.
6.7.

Kimar Kristina (50 g.)
Zagreb, 1895.
312, 27.6.
27.6.

Lisac Ljerka (19 g.)
Zagreb, 1926.
299, 17.6.
17.6.

Leka Vera (22 g.)
Zagreb, 1923.
414, 11.7.
11.7.

Mažuran Margarita (36 g.)
Konjsko-Karlobag, 1909.
529, 11.7.
12.7.

Majnarić Fanika (24 g.)
Radulac-Čazma, 1921.
518, 11.7.
12.7.

Mandekar Josipa (55 g.)
Zagreb, 1889.
Br. 1, 31.12.
9.1.1946.

Milić Marija (38 g.)
Sveti-Petar Slovenija, 1907.
42, 3.6.
4.6.

Osek Viktorija (21 g.)
Zagreb, 1924.
665, 11.7.
12.7.

Paša Ankica (17 g.)
Zagreb, 1928.
191, 4.6.
4.6.

Padovan Milica (41 g.)
Stanovsko-Maribor, 1904.
717, 12.6.
30.6.

Paradžik Valerija (19 g.)
Tuzla, 1926.
255, 11.6.
11.6.

Peris Anka (62 g.)
Krapinske Toplice, 1884.
239, 7.7.
9.7.

Prml Ankica (35 g.)
Brinje, 1910.
2161, 26.8.
7.1.1946

Poleti-Kulješić Josipa (50 g.)
Beč- Austrija, 1895.
530, 17.7.
18.7.

Rukavina Nevenka (43 g.)
Klanjec, 1902.
728, 16.7.
21.7.

Skočilović Anica (19 g.)
Kustošija-Zagreb, 1924.
527, 14.6.
18.6.

Sever Josipa (47 g.)
Letus-Celje, 1898.
701., 10.7.
19.7.

Slanić Marija (22 g.)
Sušak, 1923.
6, 26.5.
28.5.

Slavujević Marija (31 g.)
Brušani, 1914.
1779, 17.8.
10.11.

Šiber Paula (26 g.)
Zagreb, 1919.
91, 28.5.
28.5.

Švarc Štefica (24 g.)
Zagreb, 1921.
453, 13.7.
13.7.

Šimić Jelka (36 g.)
Sušak, 1909.
6341, 1.7.
9.7.

Teklić Zlata (50 g.)
Zagreb, 1895.
537, 11.7.
12.7.

Benešić Mira (37 g.)
Ilok, 1908.
656, 2.8.
10.8.

Bergles Vida (23 g.)
Ponikve, Celje, 1922.
587, 17.5.
16.6.

Bolanča Zora (21 g.)
Perušić, 1924.
398, 11.7.
11.7.

Bišćan Štefica (24 g.)
Zagreb, 1921.
455, 15.7.
15.7.

Burić Sofija (60 g.)
Fužine, 1885.
528. 11.7.
12.7.

Buljan Viktorija (25 g.)
Zagreb, 1920.
524, 20.6.
25.6.

Crnić Vlasta (29 g.)
Pazin, 1916.
610, 5.5.
12.7.

Crnjanin Vlasta (31 g.)
Zagreb, 1914.
503, 20.7.
20.7.

Čižmešija Aleksandra (30 g.)
Sarajevo, 1915.
251, 9.7.
11.7.

Dovčik Nada (25 g.)
Senj, 1920.
68, 26.5.
26.5.

Frankić Ankica (18 g.)
Opuzen-Split, 1927.
699, 2.6.
10.6.

Fulimar Slava (31 g.)
Zagreb, 1906.
289, 10.6.
16.6.

Grbec Zora (20 g.)
Zagreb, 1925.
290, 29.6.
30.6.

Guchentaler Ružica (59 g.)
Baja-Mađarska, 1886.
492, 11.7.
12.7.

Hajić Terezija (26 g.)
Virovitica, 1919.
492, 19.7.
19.7.

Hamberger Agata (48 g.)
Njemačka, 1897.
Br.
20.7.

Horvatić Paulina (24 g.)
Cerković-Ilok, 1921.
199, 4.6.
4.6.

Ille dr. Mira (57 g.)
Zagreb, 1888.
294, 15.7.
15.7.

Iveković Marija (34 g.)
Zagreb, 1911.
252, 10.6.
10.6.

Jusufbegović Štefa (47 g.)
Karlovac, 1898.
197, 4.6.
4.6.

Kozić Antonija (36 g.)
Supetar, 1909.
649, 19.6.
22.6.

Kralj Jelka (36 g.)
Podvinje-Dubrovnik, 1090.
747, 11.6.
19.7.

Kabalin Filipina (39 g.)
Novi Vinodolski, 1906.
750, 26.6.
2.7.

Kos Branka (20 g.)
Zagreb, 1925.
300, 17.6.
17.6.

Tomašić Ankica (22 g.)
Zagreb, 1923.
15, 26.5.
28.5.

Tomas Zora (19 g.)
Zagreb, 1926.
745, 7.7,
13.7.

Uvanović (Ćubelić) Zlata (32 g.)
Karlobag, 1913.
369, 10.7.
10.7.

Vunetić Marija (43 g.)
Stenjevac, 1902.
190, 4.6.
4.6.

Zanola Alma (22 g.)
Bosanska Gradiška, 1923.
44, 23.5.
23.5

Zobec Božena (23 g.)
Zagreb, 1922.
408, 11.7.
11.7.

Zobec Danica (20 g.)
Zagreb, 1925.
420,12.7.
12.7.

Zbornik Anica (51 g.)
Našice, 1894.
290, 29.6.
30.6.

Živanović Mirjana (41 g.)
Glavina-Imotski, 1904.
543, 7.7.
12.7.

Naslov: Odg: Dokumenti o partizanskim zločinima
Autor: Insomnia na 21 Rujan 2008, 13:51:05
1945., srpanj 8.
Gospić

Depeša Okružnog komiteta KPH za Liku upućena Centralnom komitetu KPH o namjeri da bez presude strijeljaju 60 zatvorenika, za odmazdu za ubojstvo dvojice članova Okružnog komiteta
_____________

Broj
depeše Primljeno Sadržaj Opaska
Dan Sat Od koga

847

8.VII Od O. K. Lika Danas ustaše su ubile Sokola i Đuru članove O.K.
Mi će mo strijeljati na licu mjesta 60 zlikovaca bez osude. Odgovorite nam odmah da li se slažete sa ovom cifrom ili da još streljamo.

O.K. Lika
Br 5
Gr 49
8. VII
DDD

– ” – Drugovi su poginuli u Brušanskom klancu prilikom povratka sa narodne skupštine od zasjede unapred specijalno pripremljene za njih. Mi smo odmah pohapsili 35 lica za koje se od prije znade da održavaju vezu sa ustašama a nekojim poznata priprema za ovo ubojstvo

O.K. KPH Lika
Br 6
Gr 75
9. VII
_____________

Izvornik, rukopis
HDA, Zagreb, 1220, 42/10

Naslov: Odg: Dokumenti o partizanskim zločinima
Autor: Insomnia na 21 Rujan 2008, 13:51:20
1945., srpanj 9.
Zagreb

Presuda Vojnog suda Komande grada Zagreba vojnim dušobrižnicima Hrvatskih oružanih snaga NDH
_____________

VOJNI SUD KOMANDE GRADA ZAGREBA
Sudb. Br. 347/1945
9. VII.1945.

U IME NARODA JUGOSLAVIJE

Vojni sud Komande grada Zagreba sastavljen od poručnika Kovačević Žarka kao predsjedatelja vijeća, kapetana Valjan Vladimira i redova Pierbon Viktora kao članova vijeća, sekretara Radan dr. Ota kao zapisničara, u prisustvu istražitelja Lončar Ivana kao zastupnika optužbe u krivičnom predmetu protiv okriv. BOCAK VALENTINA i družine radi služenja okupatoru, nakon održanog glavnog pretresa u prisustvu okrivljenih donio je dana 9. VII. 1045. slijedeću

PRESUDU

Okrivljeni :
1. BOCAK VALENTIN Stjepanov i Barbare rodj. Celovec rodj. 4. II. 1913 u Prikraju, kotar Križevci, zavičajan i stalno boravi u Križevcima, svećenik, rkt. Hrvat, neoženjen ne posjeduje imovine, navodno nekažnjavan.
2. ŠABALJA IVAN, pok. Ivana i Jelene. Rodj. Milčetić, rod. 22. V. 1915. u Podratu, kotar Krk, zavičajan i nastanjen u Zagrebu, svećenik, rkt. Hrvat, neoženjen, ne posjeduje imovine, navodno nekažnjavan
3. VRANČIĆ ANTUN, Pavlov i Anastazije rodj. Trislić rod. 13. X. 1913. u Tovarniku, kotar Šid, zavičajan u Tovarniku, stalno nastanjen u Sremskim Karlovcima, svečenik, rkt. Hrvat, neoženjen, ne posjeduje imovine, navodno nekažnjavan
4. ŽIVKOVIĆ ILIJA pok. Lovre pok. Marije r. Dabić, rod. 4. IX. 1910. u Štitaru, kotar Županja, zavičajan u Štitaru, nastanjen u Đakovu, profesor bogoslovije, neoženjen, rkt. Hrvat, ne posjeduje imovine, navodno nekažnjavan
5. MEDIĆ HERBERT Egona i Marije rodj. Gerstner, rod. 10. XI. 1913. u Čepinu, kotar Osijek, zavičajan u Čepinu, zadnje stalno boravište u Podvinju, svečenik, rkt. Hrvat, neoženjen, ne posjeduje imovine, navodno nekažnjavan

k r i v i s u

što su kao vojnici svećenici i viši časnici aktivno sudjelovali u neprijateljskoj vojsci te iskorišćujući položaj i ugled svećeničkog staleža putem propovijedi širili propagandu za krvoloka Pavelića i NDH, te podstrekivali mržnju prema narodima Jugoslavije,
dakle počinili krivično djelo pripadništva neprijateljskim oružanim formacijama, širenja neprijateljske propagande i pomaganja neprijatelju
pa su time počinili djela narodnog neprijatelja opisanog u čl. 14 Uredbe o vojnim sudovima;
napose k r i v i s u:
Onaj ad 1./ Bocak Valentin
što je vršio dužnost pobočnika logornika u Križevcima u ono vrijeme kada je logornikom bio Fištrović, organizator i izvršitelj masovnog hapšenja, paleža i ubijanja u Križevcima i okolici,
dakle počinio krivično djelo učestvovanja hapšenja, paleža i ubijanja mirnog stanovništva,
pa je time počinio djela ratnog zločinstva opisanog u čl. 13 Uredbe o v. s.
Ona ad 2./ Šabalja Ivan
Što je [od] konca 1943. pa do sloma tzv. NDH bio ustaški bojnik, dakle počinio krivično djelo aktivnog ustaštva.
Stoga se okrivljeni Bocak Valentin, Šabalja Ivan, Živković dr. Ilija i Medić Herbert na osnovu čl. 16 i 17 Uredbe o vojnim sudovima

P R E S U D J U J U

na kaznu smrti strijeljanjem, trajan gubitak građanskih časti i konfiskaciju imovine u smislu čl. 6 zakona o konfiskaciji od 9. VI. 1945.
Ova presuda postaje izvršna nakon odobrenja od strane Vojnog suda II. Armije J.A.

O b r a z l o ž e nj e

Okrivljeni priznaju da su bili u neprijateljskoj vojsci na visokim časničkim položajima, ali se brane da su izvršavali samo svoju duhovničku dužnost.
Takovu obranu sud je odbacio kao neosnovanu, jer je njima kao svećenicima bila dužnost da ukažu na sve strahote koji su ustaški i švapski zločinci počinili po našoj zemlji i da pozivaju narod da stupi u borbu protiv okupatora. Protivno od toga oni svojim govorima podižu moral neprijateljskim vojnicima i potiču ih na daljnju borbu protiv vlastitog naroda. Tim svojim propovijedima, koji su u stvari obična agitacija za ustaški režim oni su samo produbivali teški i krvavi rat i njegove strašne posljedice u našoj zemlji. Oni su svojim ugledom i svećeničkim položajem služili ustaškim i nacističkim banditima i tako zlo upotrebili svoj položaj. Neki od njih pošli su tako daleko da su obavljali razne ustaške funkcije, tako je n. pr. okrivljeni Bocak bio pobočnik logornika u ono doba kad su u Križevcima vršena masovna hapšenja i ubojstva.
Svojim radom okrivljeni su se teško ogrešili o interese naroda, oni su to prećutno priznali svojim bijegom pred narodnom vojskom. Oni koji tvrde da su radili po svojoj savjesti i dužnosti nalaze se skupa u društvu sa zločinacima i banditima u bijegu pred vlastitim narodom.
Krivnja je njihova dokazana a posljedica djela teške, pa je sud donio presudu kao u dispozitivu, koja se temelji na propisima Uredbe o vojnim sudovima.

Smrt fašizmu – sloboda narodu !

Zapisničar : Pretsjedavatelj vijeća :
Dr. Radan [v.r.] M.P. Kovačević Žarko [v.r.]
_____________

Izvornik, strojopis
HDA, Zagreb, 306, Vojni sud Komande grada Zagreba, 347/1945.

Naslov: Odg: Dokumenti o partizanskim zločinima
Autor: Insomnia na 21 Rujan 2008, 13:52:40
VRHOVNI ŠTAB
NOV I POJ
. maja 1944
UREDBA O VOJNIM SUDOVIMA

I.
USTROJSTVO I NADLEŽNOST VOJNIH SUDOVA

Čl. 1
U vezi naredbe Vrhovnog štaba NOV i POJ od 8. II. 1944. g. o formaciji Štaba korpusa i korpusne vojne oblasti ukidaju se dosadašnji vojni sudovi komandi područja i narodno-oslobodilačkih brigada i odreda. Vojno-sudsku vlast vršiće Vojni sud korpusa, Vojni sud korpusne vojne oblasti i Viši vojni sud.

Čl. 2
Vojni sud korpusa i korpusne vojne oblasti sude za sva djela koja su uperena protiv oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije, protiv tekovina i interesa te borbe, za krivična dela vojnih lica i ratnih zarobljenika – osim za dela koje spadaju u nadležnost Višeg vojnog suda.

Čl. 3
Viši vojni sud sudi po važnijim delima ratnih zločinaca i krivičnim delima viših oficira i generala narodno-oslobodilačke vojske.
Odlukom Vrhovnog štaba može Viši vojni sud suditi i za svako delo za koje je nadležan Vojni sud korpusa ili korpusne vojne oblasti.

Čl. 4
Vojni sud korpusa sudiće po krivičnim delima vojnika, podoficira i nižih oficira svog korpusa. Ovaj sud sudiće i za sva dela lica, na teritoriji kojom se kreće i vrši ratne operacije, a gde se brža sudska odluka pokaže potrebnom.

Čl. 5
Vojni sud korpusne vojne oblasti sudiće za sva ostala dela iz ove Uredbe, koja nisu obuhvaćena u čl. 3. i 4. Ovaj sud nadležan je i za sva sudjenja krivičnih dela vojnika, podoficira i nižih oficira operativnih jedinica u slučaju njihovog namernog izostajanja iz jedinice ili dezerterstva.
Vojni sud korpusne vojne oblasti sudi i za sva dela lica počinjena na neoslobođenoj ili privremeno napuštenoj teritoriji.

Čl. 6
S vojnim licima u pogledu potsudnosti izjednačuju se i gradjanska lica, koja stoje u bilo kakvom službenom odnosu s vojskom, ili počine krivično delo protiv pripadnika vojske ili u zajednici s pripadnicima vojske, u vojnim prebivalištima, na štetu vojnih poduzeća, ustanova ili stvari, zatvorenici vojnih zatvora i slično.

Čl. 7
Viši vojni sud formira se kod Vrhovnog štaba NOV i POJ. Viši vojni sud može imati više veća, koja mogu biti stalna /kao na pr. kod Glavnih štabova ili štaba kojeg korpusa/ ili za pojedini slučaj. Veća postavlja Vrhovni štab na predlog predsednika suda, koji je ujedno i šef vojno-sudskog otseka Vrhovnog štaba. Svako veće Višeg vojnog suda sastoji se iz pretsedatelja i dva člana. U pojedinim slučajevima može veće imati i više članova.

Čl. 8
Vojni sud korpusa sačinjavaju sudska veća, od kojih se jedno formira kod štaba korpusa, a po jedno kod svake divizije. Veće se sastoji iz pretsedatelja i dva člana. Vojni sud korpusa može po potrebi formirati sudska veća i kod pojedinih brigada, koje su na samostalnom zadatku, odeljene od divizije.

Čl. 9
Vojni sud korpusne vojne oblasti formira se kod korpusne vojne oblasti. On donosi svoje odluke u veću, koji se sastoji iz pretsedatelja i dva člana. Taj sud može po potrebi obrazovati svoja veća kod komandi područja.

Čl. 10
Pretsednik vojnog suda korpusa je u isto vreme pretsednik Vojnog suda korpusne vojne oblasti.
On se stara o jednoobraznosti sudovanja.
Pretsednika zamenjuje potpretsednik.
Veće vojnog suda korpusa pri štabu korpusa sačinjavaju pretsednik suda kao pretsedatelj, jedan oficir štaba korpusa te jedan podoficir ili redov. Divizijsko veće Vojnog suda korpusa sačinjavaju jedan oficir iz štaba divizije kao pretsedatelj te komandant ili zamenik komandanta jedne od brigada i jedan podoficir ili redov. Kad se formira veće Vojnog suda korpusa u brigadi, pretsedatelj mu je jedan oficir iz štaba brigade, a članovi komandant ili zamenik komandanta jednog od bataljona te jedan podoficir ili redov.
U veće Vojnog suda korpusne vojne oblasti pri korpusnoj vojnoj oblasti ulaze pretsednik suda kao pretsedatelj, jedan oficir korpusne vojne oblasti i jedan podoficir ili redov. Područno veće Vojnog suda korpusne vojne oblasti sačinjavaju jedan oficir iz komande područja kao pretsedatelj te jedan oficir iz oficirskog kora sa teritorije područja i jedan podoficir ili redov.
Pošto ne postoji vojno-sudski otsek kod korpusa, sudsko-administrativne poslove Vojnog suda korpusa vodi pretsednik, a vojnog suda korpusne vojne oblasti potpretsednik. U slučaju odlaska operativnog dela štaba korpusa sa svoje teritorije, jedan od njih odlazi s operativnim delom štaba korpusa, a drugi ostaje u korpusnoj vojnoj oblasti.
Pretsednika i potpretsednika Vojnog suda korpusa postavlja Vrhovni štab NOV i POJ na predlog Glavnog štaba.
Glavni štab ima svoj vojno-sudski otsek.
Članove veća Vojnog suda korpusa i njihove zamenike kao i članove veća Vojnog suda korpusne vojne oblasti i njihove zamenike postavlja štab korpusa. Sastav ovih veća dostavlja se Višem vojnom sudu.
Veća sude svaki predmet samostalno.
Pretsednik i potpredsednik mogu pretsedati svakom sudskom veću.

Čl. 11
Svako sudsko veće ima sekretara, koji treba po mogućnosti biti stručni sudac ili svršeni pravnik. Njega imenuje iz redova lica koja su proverena u osobodilačkoj borbi vojni sud, u čiji sastav ulazi veće, kod koga sekretar radi.
Sekretar pomaže raditi administrativne poslove, vodi zapisnik, sastavlja nacrt sudske odluke i ima u veću savetodavni glas.
II.
KRIVIČNA DELA, KAZNE I ZAŠTITNE MERE

Čl. 12
Vojni sudovi sude za: a) ratne zločine, b) dela narodih neprijatelja i c) krivična dela vojih lica i ratnih zarobljenika.

Čl. 13
Ratnim zločincima, bili oni gradjani Jugoslavije, okupatorskih ili drugih zemalja, imaju se smatrati: pokretači, organizatori, naredbodavci te pomagači i neposredni izvršitelji masovnih ubijanja, mučenja, prisilnog iseljavanja, odvodjenja u logore i na prisilni rad stanovništva, zatim paleža, uništavanja i pljačke narodne i državne imovine; svi pojedini posednici imanja i preduzeća u Jugoslaviji, okupatorskim i drugim zemljama koji se nečovečno esploatirali radnu snagu na prisilni rad odvedenih ljudi; funkcioneri terorističkog aparata i terorističkih naoružanih formacija okupatora i domaći u službi okupatora; oni koji su vršili mobilizaciju našeg naroda za neprijateljsku vojsku.

Čl. 14
Narodnim neprijateljima imaju se smatrati; svi aktivni ustaše, četnici i pripadnici ostalih oružanih formacija u službi neprijatelja i njihovi organizatori i pomagači; svi oni koji su u službi neprijatelja ma u kom vidu – kao špijuni, dostavljači, kuriri, agitatori i slično; koji su nateravali narod da okupatorima preda oružje; svi oni koji su izdali narodnu borbu i bili u dosluhu sa okupatorom; svi oni koji se odmetnu od narodne vlasti i rade protiv nje. Svi oni koji razaraju narodnu vojsku ili su na drugi način pomagali i pomažu okupatora; svi oni koji izvrše teške slučajeve ubistva i pljačke i slično.

Čl. 15
U krivična dela vojnih lica, koji usled svoje teže prirode, prelaze okvir disciplinskih prestupa, ubrajaju se pored ostalog: ne/vršenje ili nemarno vršenje vojne službe iz koga izvire veća šteta za celinu; ne/ispunjavanje naredjenja; pasivni otpor koji ide na slabljenje vojne sile; napuštanje stražarske dužnosti; dezerterstvo iz narodne vojske; namerno uništavanje borbene sposobnosti svoje ili drugoga; kvarenje i otudjivanje vojne spreme i oružja; ometanje snabdevanja, transporta, poljskih i ostalih radova namenjenih za vojsku i narod; zloupotreba u dužnosti; podnošenje lažnih izveštaja; povreda čuvanja važne vojničke tajne; ne/brižljivo lečenje bolesnika i ranjenika; širenje lažne neprijateljske propagande; razaranje unutarnjeg jedinstva i borbenog raspoloženja medju vojnicima; surovo postupanje s narodom.
Vojni sudovi sude vojnim licima i za krivična dela kao što su: lišenje života, telesna povreda, silovanje, pljačka, kradja, prevara, palež i.t.d.
Ako ovakva i slična dela počine ratni zarobljenici, smatraće se kao dela teže prirode.

Čl. 16
Vojni sudovi izricaće ove kazne i zaštitne mere: a) strogi ukor, b) imovinsku kaznu /novčanu, u naravi, u delu/, c) izgon iz prebivališta, d) lišenje čina odnosno zvanja, e) uklanjanje s položaja, f) prisilni rad u trajanju od tri meseca do dve godine, g) teški prisilni rad u trajanju od tri meseca do dve godine pa i više, i h) smrtnu kaznu.
Uz ove kazne može sud izreći gubitak vojničke časti i gubitak gradjanske časti – na odredjeno vreme ili za uvek te konfiskaciju imovine.

Čl. 17
Kaznu i zaštitne mere odmeruje sud nakon brižljive ocene prema težini dela i njegovim posledicama, prema stepenu krivične odgovornosti i opasnosti počinitelja imajući u vidu njegovu prošlost i vaspitanje te uzimajući u obzir i ostale otežice i olakšice.
Više vrsta kazni i zaštitnih mera mogu se zajedno izreći prema prirodi dela i počinitelja.
Vreme provedeno u pritvoru ili istražnom zatvoru uračunava se u kaznu prisilnog rada i teškog prisilnog rada.
Kad sud izriče smrtnu kaznu, izreći će u presudi ujedno i gubitak vojničke odnosno gradjanske časti te konfiskaciju osudjenikove imovine u korist Narodno-oslobodilačkog fonda u saglasnosti s postojećim propisima o konfiskaciji. Ove kazne primeniće sud i kada u težim slučajevima izriče kaznu prisilnog rada i teškog prisilnog rada.
Kazna prisilnog rada, teškog prisilnog rada, izgon iz prebivališta i imovinska kazna mogu se izreći uslovno za vreme od šest meseci do dve godine, pa ako osudjenik tokom vremena, na koje mu je kazna uslovljena, ne bude kažnjen za novo krivično delo, smatraće se kao da kazna nije ni izrečena, što će sud posebnim rešenjem ustanoviti i po potrebi objaviti.

III.
POSTUPAK I IZVRŠENJE PRESUDE

Čl. 18
Postupak vojnih sudova imade biti brz i bez suvišnih opširnosti, ali potpun. Radi pripreme glavnog pretresa postaviće štab korpusa pri svakom sudskom veću vojnog istražitelja /islednika/. Isto tako će i Vrhovni štab postaviti sudskog istražitelja pri svakom veću Višeg vojnog suda. Istražitelj vodi istragu na taj način da prikuplja dokazni materijal kako optužbe tako i odbrane potreban za glavni pretres, saslušanjem okrivljenog, svedoka i prikupljanjem ostalih dokaza.
Istražitelj će povesti postupak na pismenu ili usmenu prijavu ma sa čije strane ona dolazila, ili po službenoj dužnosti.
Istražitelj će u prvom redu s predsedateljem ili najbližim članom sudskog veća rešiti pitanje, da li će se osumnjičeno lice zadržati u pritvoru ili istražnom zatvoru, ili ne.
Lica se ne mogu hapsiti na osnovu neproverenih podataka, ali se mogu privesti radi saslušanja.
Prilikom vršenja istrage istražitelj ima dužnost da prikupi što tačniji materijal o krivčnom delu. Kad se u toku istrage pokaže da je u pitanju zločin špijunaže ili petokolonaštva, istražitelj će o tome odmah obavestiti organa službe a zaštitu naroda i voditi dalji postupak u sporazumu s njime.

Čl. 19
Po potrebi štab korpusa postaviće islednika i kod pojedinih brigada odnosno komandi mesta, i to iz lica pri štabu brigade odnosno komandi mesta. Zadatak je ovih islednika, da odmah čim se u njihovoj blizini dogodi krivično delo ili uhvati sumnjivo lice, povedu izvidjaje saslušanjem osumnjičenog, svedoka i prikupljanjem ostalog dokaznog materijala. On će u slučaju potrebe nad osumnjičenim licem narediti pritvor. O svemu hitno telefonskim ili pismenim putem izvještava istražitelja pri nadležnom sudskom veću, od koga će primiti dalja uputstva za rad. Istražitelj sudskog veća će u takvim slučajevima narediti da se izvidjaji nadopune ili će lično doći na lice mesta da dovrši istragu, odnosno narediti da se osumnjičeni sa prikupljenim materijalom sprovede nadležnom sudskom veću.

Čl. 20
Pri saslušanju okrivljenog i svedoka istražitelj ima zapisničara kome diktira zapisnik. Zapisnik će potpisati istražitelj /islednik/, zapisničar i lice koje se saslušava. Ako je lice nepismeno stavit će na zapisnik otisak palca desne ruke, a potpisat će ga zapisničar, označivši to u zapisniku.
Ako saslušavano lice ne zna narodni jezik, upotrebiće se tumač koji će takodjer potpisati zapisnik.

Čl. 21
Čim se završi istraga, sastaviće se pismena optužnica i podneti sa svim spisima sudskom veću. Ako istražitelj smatra da treba istragu prekinuti, prekinuće je u sporazumu s pretsedateljem ili najbližim članom veća, a okrivljenoga, ako je u pritvoru ili istražnom zatvoru, pustiti na slobodu.

Čl. 22
Kad je krivična stvar dozrela za odluku, to jest onda kada je istraga završena, vojni sud će unapred odrediti ročište /dan i čas sudjenja/, na koje će pozvati sva potrebna lica. Svi članovi suda i zapisničar moraju biti prisutni za sve vreme suđenja.
Pretres počinje čitanjem optužnice, koju čita istražitelj. On na glavnom pretresu zastupa optužbu.
Pretresom rukovodi pretsednik veća.
Pretres je usmen, a najbitniji momenti uneće se u zapisnik o pretresu, koji će nakon zaključenja rasprave potpisati svi članovi sudskog veća i zapisničar. Pretres je javan, ali ga veće iz naročitih razloga može proglasiti tajnim.

Čl. 23
U slučaju da opuženi nije sposoban da se sam brani, sud će mu dozvoliti da izabere branitelja, ili će mu ga se odrediti. Branitelj može biti svako ko nije isključen po svojoj moralnoj kvalifikaciji.
Vojnim licima ne mogu biti branitelj civilna lica.

Čl. 24
Nakon zaključenja rasprave veće zaključuje o tome, da li je stvar zrela za presudu ili nije. Ako nadje da je zrela, izreći će osudjujuću ili oslobadjajuću presudu, a u protivnom slučaju odrediće potrebne nadopune i nakon nadopune ponovo sudjenje.

Čl. 25
Ako veće vojnog suda na glavnom pretresu ustanovi, da je delo za koje optuženo vojno lice odgovara disciplinske prirode, može i samo doneti odluku po propisima naredbe o disciplinskoj odgovornosti vojnih lica.

Čl. 26
Sud će izreći presudu nakon tajnog savetovanja i objaviti je optuženom. Istražitelj neće biti prisutan tajnom savetovanju.

Čl. 27
Kod ustanovljenja istine o delu i krivnji optuženog sud nije formalno vezan ni za kakva dokazna sredstva, već donosi svoju odluku po slobodnoj oceni. U zapisnik o glavnom pretresu uneće se i kratka sadržina presude koju je sud izrekao s kratkim bitnim razlozima.
Svi članovi veća imaju jednako pravo glasa. U slučaju da se mišljenja ne podudaraju, važi ono što zaključi većina. U slučaju da se presuda ne donese jednoglasno, veće će sastaviti zapisnik o većanju, u koji će član veća koji je ostao u manjini uneti bitne razloge svoga odvojenog mišljenja. Ovaj zapisnik o većanju priključiće se spisima u zatvorenoj koverti.

Čl. 28
Presude se izriču: “U ime naroda Jugoslavije”.
Presuda vojnog suda korpusa i korpusne vojne oblasti na pismeno sastavljena mora sadržavati:
1/ Naziv suda i imena svih članova sudskog veća, zapisničara, tužitelja ako ga ima, optuženog, branitelja ako ga ima, mesto i vreme donošenja presude i delo zbog kog se optuženi optužuje.
2/ Dispozitivni deo presude, u kome će biti tačno navedeni lični podaci optuženog, dela zbog kojeg ga sud proglašuje krivim, zakonska kvalifikacija dela, kao i kazna koja se dosudjuje,
3/ Obrazloženje presude koja se mora odvojiti od dispozitivnog dela presude. U obrazloženju će se točno navesti činjenice koje je sud utvrdio, kao i dokazna sredstva, koja su poslužila sudu za sticanje uverenja o istinitosti činjenica, na primer priznanja optuženoga, iskazi svedoka /poimenice kojih/, dokumenti, veštaci itd. Naročito valja obrazložiti koji su razlozi rukovodili sud pri oceni dokaza te odmeri kazne i zaštitnih mera /otežice i olakšice/.
Pismeno sastavljenu presudu potpisaće pretsednik veća i zapisničar.

Čl. 29
Kad sud izriče smrtnu kaznu, dužan je odmah presudu sa svim zapisnicima i kratkim referatom dostaviti Višem vojnom sudu odnosno nadležnom veću Višeg vojnog suda, koji će presudu nižeg suda odobriti, preinačiti ili ukinuti. Smrtna kazna sme se izvršiti tek nakon odobrenja po Višem vojnom sudu. U izuzetnim slučajevima, kad nema veze sa Višim vojnim sudom i nema verovatnosti da će se redovna veza uskoro uspostaviti, može veće Vojnog suda pri štabu korpusa odnosno pri korpusnoj vojnoj oblasti narediti izvršenje smrtne kazne i ne čekajući odobrenje Višeg vojnog suda. U takvom slučaju će ipak naknadno poslati spis Višem vojnom sudu s obrazloženjem zašto se je tako postupilo.
Kazna lišenja čina odnosno zvanja nad oficirima takodjer se ne može izvršiti pre nego je odobri Viši vojni sud.

Čl. 30
Smrtna kazna vrši se streljanjem, a u naročito teškim slučajevima vešanjem, odmah nakon primitka saglasnosti Višeg vojnog suda. O izvršenoj kazni ima se izvestiti Viši vojni sud.

IV.
ZAVRŠNE ODREDBE

Čl. 31
Vrhovni komandant NOV POJ može svojom naredbom, na predlog Višeg vojnog suda, po vojnim sudovima osudjena lica amnestirati, ako to zaslužuju, pomilovati opraštanjem kazne u celosti ili njenim sniženjem, pokrenuti postupak obustaviti, a ako nije pokrenut narediti da se i ne pokrene.

Čl. 32
U vezi s tačkom 6 Naredbe Vrhovnog štaba od 8. II. 1944. g. o formaciji štaba korpusa i korpusne vojne oblasti, one divizije koje su vezane na neku teritoriju kad uspostavljaju vojnu vlast onako kako je to predvidjeno za korpus, formiraće i vojni sud divizije. Članove tog suda imenuje Vrhovni štab NOV i POJ.
uredbe prestaje važiti Uredba Vrhovnog štaba od 29. XII. 1942. g. kao i ostali propisi doneseni na osnovu te Uredbe.
Istim danom prestaje važiti i Uredba o sudovima časti za oficire NOV i POJ.

Čl. 34
Redovne mesečne izveštaje vojno-sudskog otseka Vrhovnog štaba podnosiće Viši vojni sud neposredno, a Vojni sud korpusa i korpusne vojne oblasti preko Glavnog štaba.

Čl. 35
Ova Uredba stupa odmah na snagu.

VRHOVNI KOMANDANT NOV i POJ
MARŠAL JUGOSLAVIJE:
J. B. TITO v.r.