IZRAZ USKRSNIH OSJEĆAJA IVICE JURJEVIĆA

Kod nas u Kruševu svi volimo Uskrs.

Mi u podvelebitskom kraju, jedva čekamo.

Na taj najveći kršćanski blagdan, mi smo svi već u kratkim rukavima.

Obučeni smo svečano, muškarci u bile košulje, s žene u svečane bile bluze.

Svi smo toga dana ushićeni.

Čestitanje ne pristaje cili dan.

Kako i ne bi tribalo je četrdeset dana, biti uronjen u misterij Martirija, kako bi kazali stari Latini.

Nositi Križ barem dilom nije to lako.

Nakon što bi se posuli lugom na Pepelnicu, vridilo je ići pod Križ.

Mi bi dica bili redoviti u Crkvi, za vrime Korizme

Bake su nas upućivale da moramo biti pažljivi prema starima, prema nemoćnima, prema svakom čoviku.

Teško je bilo nama promišljati sve te tajne, ali smo se trudili na zapovid bake i dida.

Kod nas je bio običaj Križnog puta i petkom i nediljom.

Križni put je bije uvik za sunca.

Tako bi mi dica došli ranije, malo se igrali oko Crkve, onda stali u red za Križem.

Fra Augustin Babić je uvik bije točan, sve je bilo po rasporedu, znalo se koji čovik iz pojedine kuće nosi Križ.

To je bilo posebno važno, za onu kuću iz koje dolazi nositelj.

Cili vrime se mislilo što će biti za jelo na Uskrs.

Uvik smo postili na Čistu sridu i Veliki petak. Na čistu sridu jeli bi ujušak ili uštipke na ulju.

Na Veliki petak, tradicionalno bi jeli bakalar.

I to ne bakalar na jušno, već na bilo, odnosno s krumpirom.

Kruševljani su pravi znalci u pripravi bakalara.

Na Veliki petak bi lomili kukuruzni kruh, i tko bi otkinije najveći komad, taj bi dobije za nagradu šaku bajama.

Bio bi ujedno proglašen najboljim pastirom.

Na Veliku subotu, bi pripravljali salatu od jaja, prižanu juhu i pečene pogačice.

Na Uskrs svečani doručak u izobilju.

Mladi luk, jaja, pršut, šparoge, slani kolačići i obvezni Maraschino iz Zadra, kao da smo u Vatikanu.

I tamo je na prvom mjestu Marascino.

Ručak je u obilju, bilo da je janjetina ili bravetina, i tako za večeru.

Na stolu je bukara sa vinom i to Misnim bilim vinom.

Posebno bi se vino nudilo čestitarima, na Uskrs poslije podne.

Snahe bi kuvale navedeni ručak, a mi bi svi otišli na Misu ka svetom Juri.

Svaki bi ponije po jedno jaje, te bi se poslije Mise kucali.

Pobjednik bi uvik dobio novčanu nagradu.

Oko i ispred Crkve, svi bi bili u zajedništvu i priči.

Nismo pričali o oranju i poslu, već smo pričali o ljubavi sviju vrsta

Drugu dan po Uskrsu krenulo bi oranje kukuruza.

Poslije kukuruza, dolazi vinograd i tako u krug.

Možemo slobodno reći, da nam je bilo lipše, već danas u vrime mobitela.

Sve smo stizali, zato što smo radili sa Božjom pomoći, kazivala bi naša baka Ika i sve druge bake.

Uvik bi se krstili, da se sjetimo Krista, koji je bio mučen, pokopan ali uskrsnuo od mrtvih.

Mi smo bili i ostali Kristovi učenici do danas.

IVICA JUEJEVIĆ