Dvije knjiga Udbinih “saradnika različitih imena” br. 1. i br. 2. koji su sustavno pratili Dabu Peranića, Maksa Luburića, Milu Bobana i neke druge. 

Slika: dviju knjiga Udbinih “saradnika različitih imena” br. 1. i br. 2. koji su sustavno pratili Dabu Peranića, Maksa Luburića, Milu Bobana i neke druge.

Na ovoj slici se vide dvije knjige, na drugoj knjigi se vidi navina “La Croatie ” br. 4 listopad 1963.

Ove knjige su pomiješanih stranica i vrlo je teško slijediti stranice opisa. U ovoj knjizi br. dva na stranici 38, što je negdje u polovini knjige se nalazi Udbin prijevod sa francuskog na hrvatski jezik “PLAINTE DU PEUPLE CROATE CONTRE LE GOUVERNEMENT  YOUGOSLAVE, presentee aux nations Unies en 1963. Ja ću to ovdje prepisati i po pogreške neke ispraviti. Također prilažem Udbašku sliku čim se prva knjiga otvori, da se očito vide izravni izvori

Udbe, imena njihovih nadležnika itd. Ove sam slike stavio kao direktni izvor opisa kojima ću se koristiti. Usput, da se zna, meni je u srpnju mjesecu 2018. godine jedan Hrvat pera i velikog zanimanja hrvatske povijesne dogodovštine poslao ove dvije knjige, s napomenom da će meni one trebati za popunjavanje mojih povijesnih opisa. Najprije ću prepisati iz novine “La Croatie” opis na francuskom, te tada staviti hrvatski prijevod. Hvala na pažnji i na čitanju. Pozdrav svima.

Mile Boban.

                                          “L  A    C  R  O  A  T  I  E” 

                                                no. 4. octobre 1963.

     Cette plainte est presentee a l’Assemblee Generale des Nations Unies au nom du peuple. Déviation concernant les principes fondamentaux du Droit International et de la Charte des Nations Unies.

     Les quatre grandes puissances qui conclurent le pacte de Yalta en 1945., (prilažem sliku  podjela svijeta “jalta” gdje se je odlučila sudbina Hrvata i naše N.D. Hrvatske. Koja je ruka za tu tragičnu Sudbinu Hrvata za nas Hrvate najviše kriva? Za moj pojam, danas kad se sve igre znaju, američka ruka je krivlja od URSS-a. Mo. Mile Boban.)

décident de renverser les droits souverains du peuple Croate et de supprimer son Indépendance, englobant l’État indépendant Croate dans la Fédération Yougoslave.

     Est-ce que la capitulation de l’Armée croate, en mai 1945, devant les armes des quatre grandes puissances a donné le droit à celle-ci de disposer par elle-même de la destinée de la Croatie, sans aucun plébiscite préalable organisé parmi le peuple croate? Si nous nous trouvions dans le 18eme ou même dans le 19eme siècle, la réponse pourrait être affirmative. Mais, après la création des Nations Unies et l’adhésion de tout le monde civilisé à leur Charte, laquelle est consacré le droit inaliénable de chaque nation à l’autodétermination, comment pouvaient les quatre  grandes puissances seules décider du sort de tout un peuple? mais c’est exactement ce que les Nations Unies ont implicitement admis, lorsqu’on est tombé d’accord avec la clause du traité de Potsdam, permettant à ces mêmes puissances de reconnaître, un an après, le nouveau gouvernement yougoslave.

     Ce fait avait décidé le destin d’un peuple sans consultation préalable de ses vœux, par le mécanisme d’un plébiscite organisé. En fait, les Croates furent confrontés avec un “fait accompli”.

     Cependant l’attitude yougoslave est facile à comprendre. C’est la conduite moyenne d’un Etat qui devait relancer sa réclamation pour annexer les pays avoisinants en faveur d’une fédération réciproque sur un pied d’égalité.

     Nous soumettons, actuellement, ce mémorandum devant l’Assemblée générale des Nations Unies, ainsi que devant les Etats individuels, dans l’espoir d’attirer leur attention sur leur immense responsabilité envers le Peuple Croate, dont les quatre grandes puissances et les nations Unies ont effort à la sujétion yougoslave , comme une bouchée facilement avalée, avec le prétexte de garantir a la Yougoslavie une issue vers la mer Adriatique.

     Nous présentons donc ce mémorandum a tous les peuples respectant les droits de l’homme et soutenant la cause  de la liberté, de la paix et de la justice. C’est un cas d’un peuple désarmé, privé de ces droits légaux, lesquels furent usurpés par le gouvernement yougoslave.

     Le peuple Croate demande aux Nations Unies de garantir son droit qu’elle soit et désire donner la véritable coopération pour arriver a une solution democratique. En attendant, il prévient toutes les nations qui aiment la paix, que le manque de faire face à ces problèmes d’une manière satisfaite créera des conflits qui seront une source de danger pour la paix mondiale.

     Par la volonte de quatre grandes puissances, le peuple croate fut obligé d’accepter la solution de fédération avec la Yougoslavie. Mais au cours des dix-huit années, il a souffert sous la domination du gouvernement yougoslave, portant le masque d’un gouvernement fédéral, et ce, beaucoup plus qu’il a enduré, pendant de longs siècles, d’oppression étrangère.

     La frustration du peuple Croate le pousse au bord d’une révolution désespérée. Sa patience a atteint sa limite critique de la résistance. Consciencieux du fait que la prolongation de l’état actuel des choses entre le peuple croate et le gouvernement yougoslave peut compromettre la paix mondiale, il a décidé de faire appel aux Nations Unies.

     Les Nations Unies, disposant de la destinée d’une nation par l’acceptation des décisions du pacte de Yalta des quatres grandes puissances, pourraient au moins se renseigner sur les faits qui motivent cette plainte, et chercher si leur Charte était effectivement mise en exécution ou bien si elle, était complètement abrogée. Une commission d’enquête pourrait être assignée à la Croatie, en vue d’examiner sur place les injustices infligées au peuple Croate.

     C’est une occasion unique pour les nations Unies de justifier la confiance du genre humain dans leur rôle humanitaire, et de démontrer que, lorsqu’une nation-membre abroge la Charte des Nations Unies et qu’une fédération impose est violée, l’Assemblée générale pourrait être saisie du fait et agir pour le compte du peuple opprimé dans cette fédération imposée.

—————————————————

Slika i prijevod na hrvatski – bolje rećeno na udbaški – jezik, knjiga br. 2., st. 38

Godina I., broj 4                                                Oktober 1963.

                              L A          C R O A T I E

Dvomjesečni list hrvatskih boraca. Direktor M. Dabo Peranić,

pošta. pretenac 32-o6, P a r i z.

———————————————————————————–

               ŽALBA HRVATSKOG NARODA PROTIV JUGOSL. VLADE

                    upućena Ujedinjenim Nacijama (hrvatski: Narodima, mo. Mile.) 1963.

Ova žalba je upućena Generalnoj (hrvatski: Glavnoj, mo. Mile.) skupštini ujedinjenih nacija u ime hrvatskog naroda.

Odstupanje od osnovnih principa (hrvatski: načela, mo.) medjunarodnog prava i povelja Ujedinjenih nacija.

Četiri velike sile koje su zaključile sporazum j Jalti 1945. g. (prilažem sliku  podjela svijeta   “jalta” gdje se je odlučila sudbina Hrvata i naše N.D. Hrvatske. Koja je ruka za tu tragičnu Sudbinu Hrvata za nas Hrvate najviše kriva? Za moj pojam, danas kad se sve igre znaju, američka ruka je krivlja od URSS-a. Mo. Mile Boban.)

odlučile su da pogaze suvremena prava hrvatskog naroda i da unište njegovu nezavisnost, uključujući i Nezavisnu državu hrvatsku u jugoslavensku federaciju.

Da li je kapitulacije hrvatske armije (hrvatski: vojske, mo.) u maju 1945. g. (hrvatski: svibanj, mo.) ispred armija četiri velikih sila dala ovima pravo, da same odlučuju o sudbini hrvatske, bez ikakvog prethodnog plebiscita organizovanog (hrvatski: organiziranog, mo.) medju hrvatskim narodom? Kada bi se nalazili  u 18 ili pak i u 19 stoljeću, odgovor bi mogao biti potvrdan. Ali nakon stvaranja Ujedinjenih nacija (naroda, mo.) i nakon što je čitav cilivizovani (civilizirani, mo.) prihvatio njihovu Povelju koja je posvećena neotudjivom pravu svake nacije (naroda, mo.) na samoopredeljenje, kako su četiri velike sile mogle same odlučiti o sudbini cijelog jednog naroda? (Ovdje se misli na naš hrvatski narod, mo. Mile.) Ali to je upravo ono što su Ujedinjene nacije (hrvatski:narodi, mo.) prešutno dopustile, složivši se s klauzulom Potsdamskog ugovora, koja je ovim istim silama dopustila da godinu dana kasnije priznaju novu jugoslavensku vladu.

Ova činjenica je odlučila o sudbini jednog naroda bez prethodnog konzultiranja njegovog glasa, pomoću mehanizma jednog organiziranog plebiscita. U stvari, hrvati su suočeni s “gotovom činjenicom ”.

medjutim, jugoslavensko ponašanje je lako shvatiti. To je sredstvo jedne države, koja se je morala boriti da bi anektirala susjedne zemlje u korist recipročne federacije na bazi jednakosti.

Mi sada iznosimo ovaj memorandum pred Generalnu (hrvatski: Glavnu, mo.) skupštinu ujedinjenih nacija, (hrvatski: naroda, mo.) kao i pred pojedinačne države, u nadi da ćemo privući njihovu pažnju na ogromnu odgovornost prema hrvatsko narodu, kojeg su četiri velike sile i Ujedinjene nacije (hrvatski: narodi, mo.) prinudile jugoslavenskoj podčinjenosti, kao zalogaj koji se lako guta pod izlikom d a Jugoslaviji garantiraju (hrvatski; jamče, mo.) izlaz na Jadransko more. Mi predočujemo dakle, ovaj memorandum svim narodima koji poštuju prava čovjeka i koji podržavaju načelo slobode, mira i pravde. ovo je slučaj jednog razoružanog naroda, lišenog svojih leganih prava, koja su bila usurpirana sa strane jugoslavenske vlade.

Hrvatski narod traži od Ujedinjenih nacija (hrvatski: naroda, mo.) da garantiraju (hrvatski: da zajamče, mo.) njegovo legitinmo pravo na samoopredjeljenje posredstvom slobodnog i nepristranog plebisctita, koji bi bio organiziran pod kontrolom Ujedinjenih nacija, (hrvatski: naroda, mo.) čega je prethodno bio lišen.

Hrvatski narod traži od Ujedinjenih nacija (hrvatski: naroda, mo.) da garantira (hrvatski: jamči, mo.) njegova prava i da pokaže želju da im pruži istinsku suradnju, kako bi došlo do jednog demokrtaskog riješenja. U tom očekivanju obavještavaju se sve nacije (hrvatski: narodi, mo.) koje vole mir, da bi uzdržavanje od uzimanja učešća (hrvatski: sudjelovanja, mo.) u ovom problemu na jedan zadovoljavajući način, prouzročilo stvaranje konflikta koji bi bili izvor nedaća po mir u svijetu.

 Voljom četiriju velikih sila hrvatski narod je bio primoran, da prihvati riješenje federacije s Jugoslavijom. Ali u toku posljednjih 18 godina, (što je od 1945. pa do 1963. je točno 18 godina, mo.) on je patio pod dominacijom jugoslavenske vladavine, koja nosi masku federalne vlade, a to je mnogo više, nego što je prepatio za vrijeme dugih stoljeća stranog ugnjetavanja.

izrabljivanje hrvatskog naroda dovelo ga je do ruba jedne očajničke revolucije. Njegovo strpljenje doseglo je kritičnu granicu otpora. Svjestan činjenice da produžibvanje sadašnjeg stanja stvari izmedju hrvatskog naroda i jugoslavenske vlade  može kompromitirati svjetski mir, odlučio se da apelira na Ujedinjene nacije. (Hrvatski: narode, mo.)

Ujedinjene nacije (hrvatski: narodi, mo.) koje su raspolagale sudbinom jedne nacije (hrvatski: jednog naroda, mo.) prihvatanje odluka Sporazuma četiriju velikih sila na Jalti mogle bi se bar raspitati o činjenicama koje motiviraju ovu žalbu i istražiti da li je njihova povelja uistinu sprovedena u djelo, ili je pak u potpunosti pogažena. mogla bi se u Hrvatsku uputiti jedna anketna komisija, koja bi na licu mjesta ispitala nepravde počinjene prema hrvatskom narodu.

To je jedinstvena prilika za Ujedinjene nacije (hrvatski: narode, mo.) da opravdaju povjerenje u svoju čovječansku ulogu i da dokažu da kad je jedan narod-član, prekršio Povelju Ujedinjenih nacija (hrvatski: naroda, mo.) i kad je jedna  nametnuta federacija povredjena, Generalna (hrvatski: Glavna, mo.) skupština može posredovati i raditi za račun ugnjetenog naroda u toj nametnutoj federaciji.

                                                               U ime hrvatskog naroda

                                            Izvršni odbor hrvatskog narodnog otpora.