CONNESSEZ-VOUS ZAGREB? – POZNAJETE LI VI ZAGREB? PARIS 1961.
Pronađoh ovo u jednoj mojoj kutiji danas subota 16 siječnja 2021. Reći ću vam o čemu se radi. Ogranak Hrvatskog Oslobodilačkog Pokreta HOP Vrhobosanski Evanđelist “Dr Ivan Šarić” iz Pariza je ovaj dolje niže priloženi letak na na francuskom jeziku su napisali predsjednik spomenutog ogranka Slavko Dubravica i tajnik Tomislav Kurašinović prigodom dolazka Zagrebačke Opere u Pariz 19, 20, 21 i 22 lipnja 1961. godine, gdje će pod imenom Jugoslavije i u ime Jugoslavije održati 4 dana predstaviti Opere iz Zagreba u poznatoj francuskoj Operi: Place de L’Opera, 75009, Paris. Društvo HOP-a u Parizu je vršilo svoju hrvatsku doroljubnu i nacionalnu dužnost, tiskali ovaj letak, za četiri (4) dana sam osobno s drugim Hrvatima Francuzima i svim koji su tu dolazili dijelio ovaj letak. Sjećam se kao da je jučer bilo i svađe, ne sa Francuzima nego, nažalost s Hrvaticama i Hrvatima koji su došli tu…Sjećam se Hrvatice koja mi priđe pa kao u šaputu mi reče: pa zašto vi ne dođete kod nas i tako vičete, pa bi vidjeli šta bi od vas bilo. Ovo iznosim kao dio povijesti Hrvata grada Pariza u mirnoj borbi za ponovnu Obnovu Druge Hrvatske Države.
Preveo na hrvatski Mile Boban.
A l’occasion de la venue du THEATRE de l’Opera de Zagreb a Paris, les 19, 20, 21, et 22 Juin 1961.
ENVELOPPEES dans un manteau de brume gris, les montagnes de Zagreb sommeillent. A leur pied se blottit la ville, derriere ses murailles fortifiees; c’est Zagreb. Devant elle, se deroule la plaine fertile de la riviere Sava.
L’ancien Zagreb a ete compose de deux petites villes. Sur une colline se trouvait Grič; un peu plus loin, sur une petite hauteur, Le Capitole, ou fut construit, en 1204, l’archeveche de Zagreb et ou s’elevent aujourd’hui les deux tours gothiques de la Cathedrale Saint-Etienne. Cependant , le vieux Zagreb est plus recent que les villes du sud de la Croatie (Dalmacie). Son influance culturelle et politique dans la Croatie du Nord commence des le debut du XIIIe ciecle.
Un des monuments les plus importants de la ville est l’eglise Saint-Marco (aussi ancienne que Zagreb), dont les toits sont decores des armoiries de la Croatie. Apres 1242, Zagreb se devloppe rapidemnet; le roi Bela IV lui acorde la liberte, des privileges, et la nomme “ville royale et libre”.
Les premiers spectacles theatraux, bien que peu organise, apparaissent a Grič en 1558; les eleves du Capitole en sont les premiers acteurs et il est probable qu’ils s’exprimerent en latin. A partir de cette date jusqu’a la fin du XVIIIe ciecle, ce sont eux, principalement, qui animerent la vie theatrale. Il est curieux de constater qu’a la meme epoque les villes meridionales croates ont deja une vie theatrale organisee et possedent de veritables “troupes” : les habitants de Hvar et Dubrovnik eurnet l’occasion de rire en assistant a la comedie d’un Croate, Marin Derjitch (Držić) (1508-1567), Moliere croate un ciecle avant le Moliere francais.
En 1832, Zagreb inaugure un nouveau theatre, mais, quelques annees plus tard, en 1849, A. Bach devient ministre des Affaires etrangeres en Autriche (en 1527, la Croatie s’etait volontairement placee sous la couronne des Habsbourg). Son absolutisme fait entrer le theatre croate dans une periode critique, car la langue croate est interdite.
En 1895, Zagreb s’enorgueillit d’un theatre moderne. Par son architecture et sa situation, c’est un des plus beaux d’Europe. Francois-Joseph I-er assiste a l’inauguration.
Comment nous apparait Zagreb aujourd’hui? Zagreb est dans la Yougoslavie communiste.
Aujourd’hui, Zagreb est une belle ville moderne, aux larges boulevards, aux nombreux parce (dont la plupart datent d’avant 1945). On l’appelle: la Vienne croate. L’etandue de sa foire internationale la met au 3-eme rang mondial. Elle a de nombreuses industries metaliques (c’est le centre industriel le plus important de l’Europe du Sud), une population de 500.000 habitants. C’est la capitale de la Croatie, forme de plusieres regions, dont les plus importantes sont la Bosnie, la Slavonie, la Dalmatie, l’Herzegovine, l’Istrie,..qui groupent 8 milions d’habitants sur une superficie de 130.000 km2 (superieure au Benelux et au Danemark reunis); 90% de la population est croate.
En 1918, le peuple croate est contraint d’entrer dans le Royaume de Yougoslavie; ses representants sont le Dr. Stjepan Radić, le Dr. Djuro Basariček et Pavle Radić; ceux-ci se rendent a Belgrade pour obtenir justice vis-a-vis du peuple croate, mais le 20 juin 1928 le Serbe Puniša Račić abat, au Parlement, les trois hommes. Pour mieux illustrer les deux photos sont attachees.
Pour le recompenser, le roi Alexandre Karageorgevitch lui offre un sejour en Suisse!
Le 6 janvier 1929, craignant que le peuple croate ne se souleve pour obtenir sa liberte, le roi Alexandre institue un regime dictatorial afin de “transformer les Croates en Yougoslaves”. Le sot ignorait-il que les nations ne naissent pas de la dictature, car les peuples sont le resultat de miliers d’annees d’efforts que leur volonte de vivre a puises dans les forces materielles et spirituelles de chacun de ses composants.
Du 10 avril 1941 a 1945, les Croates menent une lutte acharnee pour maintenir l’Etat Independant Croate; mais, durant ces quatre ans, ils perdent un million des leurs dans leur lutte contre les partisants de Tito et de tchetnik serbes de Draža Mihailović qui declarait en 1945, devant le tribunal de Belgrade, que “son but principal avait ete de detruire l’Etat Independant Croate”.
En mai 1945, les soldats croates rendent leurs armes aux Anglais pres de la ville autrichienne de Bleiburg, mais ceux-ci les renvoient desarmes, aux partisants de Tito. En l’espace de 15 jours, 150.000 soldas croates sont massacres pour avoir voulu lutter pour leur liberte et leur patrie la Croatie. Pendant 15 jours, la riviere de Drava roule des flots de sang croate. C’est un secind Katin.
Qu’est la Yougoslavie d’aujourd’hui? C’est l’extantion de la Serbie, d’apres le propre aveu des representants de Belgrade devant le tribunal du district de Los Angeles, lors du proces d’extradition contre le Dr. Andrija Artuković, ex-ministre de l’Interieur apres la seconde guerre mondiale; appuyant leurs dires sur les clauses du Traite de 1902 entre les U.S.A. et l’ex-Royaume de Serbie, qui stipulait l’engagement reciproque de livrer les coupables d’actes criminels communs, hormis l’extradition de personnes accuses de delits politique. (le proces, qui dura 7 ans, se termina par le refus d’extradier le Dr. Artuković, et sa romise en liberte.)
C’est un pays de dictature et de misere, un pays sans histoire et snas nationalite; c’est un concept geographique, car “Jugo” signifie “sud” et “Slavija” signifie “Slavie”, c’est-a-dore: Sud habite par les Slaves.
Zagreb est triste aujourd’hui. Beaucoup d’oeuvre croates sont interdites dans son theatre, par exemple: “Nikola Šubić Zrinjski” (Nikola Šubić Zrinjski et Frano Krsto Frankopan furent decapites en 1671 pres de Vienne, pour avoir lutte pour la liberte du peuple croate), dans lequel il a chante: ” La Croatie n’est pas encore perdue tant que nous sommes vivants”. Les armoiries croates ne figure plus sur les murs de l’Opera de Zagreb et, bientot, elles seront enlevees du toit de l’eglise Saint Marc (le journal communiste “Večernji list” l’annoncait dans son edition du 26 novembre 1960). A l’ecole, les enfants n’apprennent plus la langue croate. Leurs peres ont ete tues et on veut faire d’eux des Yougoslaves. La Croatie, n’a pas 130.000 km2 površine. Elle est partagee entre la Serbie, la Slovenie et la Montenegro.
Voici ce qu’il est reste de l’encien Rauyome Croate (l’Etat Croate existait et avait encore son gouvernement au debut du VIIe siecle) et de sa capitale Zagreb. Mais cet etat de choses n’inquiete pas l’Occident, qui, en fournissant de l’argent a Tito, participe a extermination d’un peuple.
LE PEUPLE CROATE ET ETERNEL.
PERSONNE NE POURAIT L’ANEANTIR.
——————————
Toute oeuvre d’art digne de ce nom ne connait pas de frontiere et nous serions mal venus de mesestimer le programme de votre soiree…Mais notre repertoire national serait-il donc si pauvre pour que Zagreb, qui peut se glorifier d’avoir eu le premier Opera slave, n’ait pu vous presenter une oeuvre d’art croate?
Societe Culturelle Croate Dr. Ivan Šarić Paris.
——————————
Prevedeno na hrvatski
POZNAJETE LI VI ZAGREB?
Povodom posjeta KAZALIŠTU Zagrebačke Opere u Parizu, 19., 20., 21. i 22. lipnja 1961.
Zamotan plaštem sive magle, zagrebačke planine drijemaju. U njegovu se podnožju nalazi stisnuti grad, a iza njegovih utvrđenih zidova; to je stari Zagreb. Ispred njega se razvija plodna ravnica rijeke Save.
Stari Zagreb je sastavljen od dva mala grada. Na brdu se nalazi Grič; malo dalje, na maloj visini, Kaptol, gdje je sagrađena 1204. godine zagrebačka nadbiskupija i na kojoj danas stoje dvije gotičke kule katedrale sv. Stjepana. Međutim, stari je Zagreb noviji od gradova južne Hrvatske (Dalmacija). Njegov kulturni i politički utjecaj u sjevernoj Hrvatskoj započinje početkom 13. stoljeća.
Jedan od najvažnijih spomenika grada je crkva sv. Marka (također drevni Zagreb), čiji su krovovi ukrašeni grbom Hrvatske. Nakon 1242. Zagreb se brzo razvija; Kralj Bela IV daje mu slobodu, privilegije i naziva ga “kraljevskim i slobodnim gradom”.
Prve kazališne predstave, iako slabo organizirane, pojavile su se na Griču 1558 .; studenti Kaptola prvi su glumci i vjerojatno su se izražavali (tj. govorili, mo. Mile.) na latinskom. Od ovog datuma do kraja XVIII. stoljeća, to su uglavnom oni koji su oživjeli i rasplamsali kazališni život. Zanimljivo je primijetiti da su u isto vrijeme gradovi na jugu Hrvatske već imali organiziran kazališni život i posjedovali prave kazališne “skupine”: stanovnici Hvara i Dubrovnika imali su priliku se smijati dok su sudjelovali u komediji hrvatskog , Marin Derjitch (Držić) (1508.-1567.), Hrvatski Moliere stoljeće prije francuskog Molierea.
1832. Zagreb je otvorio novo kazalište, ali, nekoliko godina kasnije, 1849. A. Bach postaje ministrom vanjskih poslova u Austriji (1527. Hrvatska se dobrovoljno stavila pod habsburšku krunu). Njegov apsolutizam dovodi hrvatsko kazalište u kritično razdoblje, jer je hrvatski jezik zabranjen.
Zagreb se 1895. godine ponosio modernim kazalištem. Po svojoj arhitekturi i položaju jedno je od najljepših u Europi. Francois-Joseph I-er prisustvuje inauguraciji.
Kako nam danas izgleda Zagreb? Zagreb je u komunističkoj Jugoslaviji.
Danas je Zagreb jedan lijepi i moderni grad, sa širokim bulevarima, s mnogim parkovima (većina njih datira od prije 1945.). Prozvan je: Hrvatski Beč. Širenje međunarodnog sajma svrstava ga na 3. mjesto u svijetu. Ima brojne metalne industrije (najvažnije je industrijsko središte južne Europe), grad od 500.000 stanovnika. Glavni je grad Hrvatske, sastoji se od nekoliko pokrajina, od kojih su najvažnije Bosna, Slavonija, Dalmacija, Hercegovina, Istra, ukupno 8 milijuna stanovnika, površina od 130 000 km2 (veća od Beneluxa i Danske zajedno); 90% stanovništva su Hrvati.
1918. hrvatski narod bio je prisiljen ući u Kraljevinu Jugoslaviju; njezini su predstavnici dr. Stjepan Radić, dr. Djuro Basariček i Pavle Radić; odlaze u Beograd tražiti pravdu hrvatskom narodu, ali 20. lipnja 1928. Srbin Puniša Račić ubija trojicu Hrvata u Saboru. Za bolje razumijevanje prilažemo dvije slike
Da ga nagradi za ubojstvo, kralj Alexandre Karađorđević nudi mu boravak u Švicarskoj!
Dana 6. siječnja 1929. godine, bojeći se da će se hrvatski narod dići da dobije svoju slobodu, kralj Aleksandar je uspostavio diktatorski režim kako bi “Hrvate pretvorio u Jugoslavene”. Budala nije znao da se narodi ne rođaju iz diktature, jer su ljudi rezultat tisućljetnih napora koje je njihova volja za životom postigla i izvukla iz materijalnih i duhovnih sila svake od njezinih sastavnica.
Od 10. travnja 1941. do 1945. Hrvati vode ogorčenu borbu za održavanje Hrvatske Nezavisne Države; ali, tijekom ove četiri godine, izgubili su milijun vlastitih svojih u borbi protiv Titovih partizana i srpskih četnika Draže Mihailovića. D. Mihailović je 1945. godine, izjavio pred beogradskim sudom, da mu je “glavni cilj bio uništiti Nezavisnu Državu Hrvatsku”.
U svibnju 1945. hrvatski vojnici predaju oružje Englezima u blizini austrijskog grada Bleiburga, ali ih ovi razoružane vraćaju Titovim prtizanima. U roku od 15 dana masakrirano je 150.000 hrvatskih vojnika koji su se željeli boriti za svoju slobodu i domovinu Hrvatsku. Na valovima rijeke Drave 15 dana tekla je hrvatska krv. To je drugi Katin.
Što je danas Jugoslavija? Proširenje Srbije, prema vlastitom priznanju predstavnika Beograda pred Okružnim sudom u Los Angelesu, tijekom postupka za izručenje dr. Andrije Artukovića, bivšeg ministra unutarnjih poslova za vrijeme drugog svjetskog rat. Na temelju njihovih izjava o klauzulama Ugovora iz 1902. između SAD-a i bivše Kraljevine Srbije, koji je predviđao uzajamnu obvezu predaje krivih za uobičajena kaznena djela, osim izručenja osoba optuženih za politička kaznena djela. (Suđenje, koje je trajalo 7 godina, završeno je odbijanjem izručenja dr. Artukovića i njegovom puštanjem na slobodu.)
To je zemlja diktature i bijede, zemlja bez povijesti i bez narodnosti; to je geografski pojam, jer “Jugo” znači “jug”, a “Slavija” znači “Slaveni”, što znači: Jug naseljen Slavenima.
Zagreb je danas tužan. U njegovom su kazalištu zabranjena mnoga hrvatska djela, na primjer: “Nikola Šubić Zrinjski” (Nikola Šubić Zrinjski i Frano Krsto Frankopan kojima su glave odrubljene 1671. godine u blizini Beča, jer su se borili za slobodu hrvatskog naroda), u kojem je on pjeva: “Još Hrvatska nije propala dok smo živimo”. Hrvatski grb više se ne pojavljuje na zidovima zagrebačke Opere i uskoro će biti uklonjen i s krova crkve Svetog Marka (komunistički list “Večernji list” objavio je u svom izdanju od 26. studenog 1960.). U školi djeca više ne uče hrvatski jezik. Očevi su im ubijeni, a oni ih žele učiniti da su oni Jugoslaveni. Hrvatska više nema 130.000 km2 površine. Ona je podijeljena između Srbije, Slovenije i Crna Gore.
Evo što je ostalo od starog hrvatskog Kraljestva (hrvatska država postojala je i još uvijek imala svoju državu početkom 7. stoljeća) i glavnog grada Zagreba. Ali ovo stanje stvari ne brine Zapad koji, dajući novac Titi, sudjeluje u istrebljenju jednog naroda.
HRVATSKI NAROD JE VJEČAN.
NITKO GA NE MOŽE UNIŠTITI.
—————————–
Bilo koje umjetničko djelo vrijedno imena ne poznaje granice i mi bismo bili loši u procjeni programa vaše večeri … Ali bi li naš nacionalni repertoar bio toliko siromašan da Zagreb, koji se može ponositi što ima imao prvu slavensku operu, nije vam mogao predstaviti djelo hrvatske umjetnosti?
Hrvatsko kulturno društvo dr. Ivan Šarić Paris.
——————————
Odgovori
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.