Da se spremam u tuđinu
Tužnoj majci kad sam rek’o
Rekla mi je ne odlazi
Nigdje nije med i mlijeko.

Svi odoše pa ću i ja
Otić malo u tuđinu
Ne tuguj mi stara majko
Vratit ću se na brzinu.

Niz lice mi suze teku
Oko srca steže jako
Zbogom mila majko moja
Falit ćeš mi itekako.

Zbog odlaska u tuđinu
Noćima sam tužan plak’o
Ostaviti rodnu kuću
To nikome nije lako.

Sada više nikog nemam
Stara majka suze lije
U samoći i žalosti
To ni život više nije.

Otišlo ih puno prije
Sada sine ideš i ti
Prokleta si ti tuđino
Kad ćeš jednom puna biti.

Ivan Čuljak, Rovišće / Kamenjar.com