Slika Fra Andije Nikić 
Hvaljen Isus i Marija Uzvišeni i dragi moj i naš Fra Andrija Nikić,
Hvaljen Isus i Marija!
Dragi Milane i Anice,
primio sam od Drine slike i tekst koji opisuje vaše civilno vjenčanje u Parizu.
Volio bih da je bila i koja riječ i slika s crkvenog vjenčanja, pa mi smo i katolici!.
Čestitam –58. Obljetnicu obiteljskoga života i pridružujem se ostalim čestitarima.
Neka vas kroz život ljubav, sreća i zdravlje prati, ljepših vam želja ne mogu dati!
fra Andrija Nikić
Humac, 2 . kolovoza 2023. godine.
Ja sam kao maloljetnik došao u Francusku, nastanio se u Parizu. Da bih mogao ostati i imati službene pamire za boravak u Francuskoj, morao sam se prijaviti kao politički izbjeglica iz “Željeznog zastora” kako su se zemlje istočnog bloka, tj. komunističke zemlje zvale među koje je spadala i Jugoslavija. Tu, odmah prvih dana, na policiji, tražeći te papire za boravak, ja sam se sukobio, naravno preko tumača koji je bio YU, tj. Srbin sa francuskom policijom što je s francuskim zakonom. Razlog je bio da su mi oni stavljali na službenu dozvolu za boravak narodnost jugoslaven, što sam ja odmah pred njima demonstrativno parao. Uvijek su mi davali privremeni boravak za dva tri tjedna, tako da ponovno dožem produžiti papire. Za sve to vrijeme je postajala jedna ozbiljna mogućnost da vrate u Jugu. Da ne idem u detalje, Uzvišeni Fra Andrija Nikić prilažem Vam poveznicu sadržaja na tri jezima za moje obitelji koji govre francuski, hrvatski i engleski. Molim Vas pročitatjte što vas zanima i saznat ćete što Vas zanima i što niste prije znali. Tu ćete naći i sliku moje službene dozvole za boravak izdate 5 godina kasnije, tj. od 20 prosinca 1963 do 20 prosinca 1968.
I kada je došlo vrijeme da se ženim ja sam pisao mojim roditeljima pismo da mi pošalju sve potrebne papire iz naše Goričke Župe, kršteni list da sam kršten 21 kolovoza 1939., krizmani listi da sam krizma 17 rujna 1950 i sve što bi mi trebalo da se mogu ovdje u Parizu oženiti u našoj Hrvatskoj Katoličkoj Misiji koju je vodio Vlč. Zdravko Ostojić. Moji roditelji to mismo nikada nisu dobili, jer ga je mostarska Udba zadržala, tako da moji roditelji nisu znali niti de se njihov sin u parizu ženi s Francuskinjom. Kako ja nisam moga dobiti te krstne listove iz naše Goričke Župe, nisam imao službene papire, tj. poriće predati francuskoj katoličkoj Crkvi, a kako to nisam moga predati francuskoj Crkvi, naravna stvar da se nisam mogao u francuskoj Crkvi ni oženiti.
Ja kao stranac, bez francuskog državljanstva, vjenčati se sudbeno trebao sam imati službenu dozvolu francuskih vlasti. Zatražio sam tu dozvolu i nisam ju mogao dobiti, jer mi ju francuska policija nije htjela dati dok ne potpišem njihov formular da se neću baviti politikom i boriti se protiv Jugoslavije koju oni priznaju i sa kojom su u dobrim prijateljskim odnosima. Kako ja nisam htio te formulare potpisati, vjenčanje se zateglo i oduljlo. Roditelji moje zaručnice Anice me stalno nagone da potpišem jer da se ne može dulje čekati. Ja sam otišao na Prefecture de Police 19 srpnja 1965. Prilažem Vam Uzvišeni Fra Andrija Nikić poveznicu sa sadržajem na tri jezika a to je zato što imam obitelj u Francuskoj, Hrvatskoj i za moju djecu i prijatelje Amerikance. Tu ćete naći svaki odgovor na vaše pitanje. Možda se slike neće pokazat, što nije toliko ni važno koliko je sadržaj važan.
PISMO FRANCUSKOJ POLICIJI ZA DOBITI ŽENIDBENU DOZVOLU 19 srpnja 1965
Monsieur le Préfet de Police
Je soussigné BOBAN Mile, né le 21 Août 1939. a SOVIĆI, Croatie, réfugié d’origine Croate, demeurant au 8 rue Belhomme, Paris 18eme, me trouve en France depuis le 12 Septembre 1959. et bénéficie la protection de L’O.F.P.R.A sur le No. 05542-01/ 375 (Office Français de Protection des réfugiés et Apatrides, mo.)
En tant que réfugié politique j’ai le droit, je le crois, de me considérer toujours comme une victime du régime communiste de Tito et de lutter par les moyens pacifique, conformément à la Charte des Nations Unis signée également par la France – pour la liberté de ma Nation Croate.
Or, aujourd’hui, il m’est arrivé que ce droit, sacré à tout l’homme, m’a été refusé par un officier du 8ème Bureau, No. 5324, se trouvant sous votre autorité.
Ayant décidé, en effet, d’épouser une Française, Mademoiselle Annie ROBERT, demeurant au 4 Quai de la République, Saint Maurice, Seine, j’avais commencé à faire des démarches pour obtenir les documents nécessaires pour mon mariage. Avec plusieurs réclamations auprès de ma famille en Croatie, je n’ai reçu aucune réponse. Je découvris à la fin que toutes les lettres adressées à ma famille étaient gardées par les autorités communistes yougoslave a Mostar.
Comme le temps passe et que ma future épouse se trouve déjà à cinq mois de grossesse, on me conseille de chercher les documents ici à Paris, et j’obtiens tout sauf l’autorisation pour le mariage de la Préfecture de Police.
Or, l’officier prépare à cette question, dont je dépendais, refuse de me donner cette Autorisation, sauf à la condition si je signais un formulaire dans lequel on me demandait de renoncer à toute activité politique. (Naturellement que cela signifie de renoncer à toute activité politique CONTRE LA YOUGOSLAVIE, mo. Mile Boban, Otporaš.)
Me trouvant ainsi devant le dilemme: ou bien admettre que mon enfant naîtrait comme un enfant illégitime et que ma future épouse trouverait l’avenir insupportable à cette idée, ou bien donner ma signature contre ma volonté. Ma signature m’avait arrachée par une “vis major”, c’est-à-dire par un de vos subordonnés.
Ma conscience est troublée par cet acte de force: C’est pourquoi j’ai l’honneur de solliciter auprès de votre haute bienveillance de vouloir bien procéder à ce que ma conscience soit déchargée et mon honneur sauve, savoir de procéder au non-bien de ma signature qui m’a été arrachée par la force.
Car, tant qu’existe la Charte des Nations Unies, je considère de mon honneur d’aider mon peuple martyre Croate pour obtenir sa liberté et son Indépendance, et que la signature en question est une offence de mon droit d’homme et de patriote.
Je regrette vivement cet incident, qui doit être un malentendu et j’ai l’espoir que vous donnerez à la présente sollicitation la suite qu’elle comporte.
En vous remerciant d’avance, je vous prie de recevoir, Monsieur le Préfet, l’assurance de ma haute considération.
Mile Boban
8, rue Belhomme
Paris 18eme.
– PRILOŽENA KOPIJA PISMA NA FRANCUSKOM JEZIKU BIT ĆE PREVEDENA NA HRVATSKI I ENGLESKI JEZIK.
g. prefekt pariške prefekture, pariška 4.
Pariz, 19. srpnja 1965.
Monsieur le Préfet de Police
Ja, dolje potpisani BOBAN Mile, rođen 21. kolovoza 1939. godine u SOVIĆIMA, Hrvatska, izbjeglica hrvatskog podrijetla, nastanjen na adresi 8 rue Belhomme, Paris 18th, nalazim se u Francuskoj od 12. Rujna 1959. godine i uživam zaštitu OFPR.A na br. 05542-01/375 (Francuski ured za zaštitu izbjeglica i osoba bez državljanstva, mo.)
Međutim, danas mi se dogodilo da mi je to pravo, sveto za sve ljude, uskratio ga službenik 8. ureda br. 5324, koji je pod vašom vlašću.
Kako je vrijeme prolazilo, a moja buduća supruga bila već u petom mjesecu trudnoće, savjetovali su mi da dokumente potražim ovdje u Parizu, a ja sam od Policijske prefekture dobio sve osim odobrenja za ženidbu.
Našavši se tako pred dilemom: ili priznati da će moje dijete biti rođeno kao vanbračno dijete i da će mojoj budućoj supruzi s tom idejom budućnost biti nepodnošljiva, ili protiv svoje volje dati svoj potpis. Moj potpis mi je silom prilika istrgnut iz moje ruke “vis major”, to jest netko od vaših podređenih.
Jer, dokle god postoji Povelja Ujedinjenih Naroda, smatram da mi je čast pomagati mojem mučeničkom hrvatskom narodu da izbori svoju slobodu i neovisnost, te da je dotični potpis uvreda za moje pravo čovjeka i domoljuba.
Mile Boban
Ulica Belhomme 8
Pariz 18.
Odgovori
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.