BOŽIJA VOLJA – DVIJE RUPE JEDNA POKRAJ DRUGE – BOŽIJA VOLJA

BOŽJA VOLJA (Dva rođendana)

Rasitnila sam pet banki. Jebiga.
Imala sam sedam – osam godina, kada sam uplakana ušla u stan.
Nisam nikome mogla objasniti da sam se vozila u liftu s bakom mog prijatelja i najednom shvatila da ću i ja jedoga dana biti baba.
To me toliko potreslo da sam odmah nastavila plakati jer sam izračunala da ću ulaskom u 21. vijek imati 30 godina.
U tim godinama već prestaje život, nema igre, nema škole, ukratko – početak kraja.
Kako se s godinama mišljenje mijenja, draga mi je ona fora – S osamnaest sam mislila da moj ćale nema pojma o životu, s četrdeset sam se zapanjila kako je stari ovih godina napredovao.
Obzirom da sam prošle godine u ovo vrijeme napravila neku svoju inventuru, neću se ponavljati.

Zahvaljujem svima vama, dragi blogoprijatelji, na čitanju, komentarima i razmjenama mišljenja kroz ove dvije godine (samo???, čini mi se mnogo duže), ma kakvi oni bili.

Umjesto torte, častim vas sa (Član Delivuk (Milan Gabric)) pričom:

Dvi rupe, jedna pokraj druge… 

Moj pokojni dida i ja smo skoro uvik zajedno bili ili u vinogradu, ili goveda čuvali ili na livadi kosili i kukuruz okopavali.
Moj dida, s današnjeg gledanja je bija jedan brbljavac, govordžija.
Volija je uvik govoriti šta je prije bilo.
Tako mi je priča da je davno, u njegovo vrime i iz našeg sela bija jedan kojeg je svak zvao “otik” ili ženskonja.
Pita ja dida: Zašto su ga tako zvali.
Did kaže: E, moj sinko. On ti je bija pravi ženskonja kada oda. Nije se nikako ponaša ko čovik iliti ko muškarac. On je uvik volija biti uz muškarce radije nego uz divojke.
Jednog puta njegov ćaća i ja, pošto smo bili dobri prijatelji, vršnjaci, odresli zajedno, u duše jedna drugoga znamo, razgovarali smo o njegovu sinu “otiku” da nešto nije sa njim u redu.
Njegov ćaća meni kaže: Čujes, stara i ja o tome često govorimo i mislimo ko i ti. Zato smo ga pitali.
On sta plakat i nami govorit: Nisan ja tome kriv što me je Bog stvorija ovako da više volim mladice nego cure. Ja kat u pojeti na slami spavan samo o tome mislin i plačen: zašto san ja ovakav a nisan onako ko drugi mladići, moji vršnjaci?
Sidin na slami, smotan škiju i zapalin cigaretu, pušin i mislin: Kako to da jedni vole jednu rupu runjavicu a ja drugu koja je samo pola centimetra udaljena od te runjavice. Rupa je rupa i to ništa ne minja na stvari.
Bog stvorija i jednu i drugu na istom tilu i to jednu uz drugu i jednu pokraj druge. Razlika je samo u tome sto ja volin onu koja je niže i manje runjava, a drugi onu koja je centimetar uvišlje runjom okružena.
Kat san to sam sebi protumačija, bija sam zadovoljan i sam sebi reka: Glavno je da san ja dobar čovik, dobar Rvat, nikoga ne mrzin, svakoga volin i u potrebi san spreman svakoga pomoći; ne kraden, ne ubijan, tuđe žene ne ganjan, nikome ne smetan, Bogu se molin, u crkvi iđen kat mogu, a što ja volin onu donju rupu pokraj gornje, je opet Božije a ne moje.
……………………………………..

Nadam se da vam se priča dopala, a ako nije, Božja volja.
Jer što sam ono htjela reći..Ah, da!!!
Ne poznajem niti jednog homoseksualca. Ali pedera znam puno.